NEW BOOBS i TRI NAUČENE LEKCIJE

Dear Saveta  Blog   NEW BOOBS i TRI NAUČENE LEKCIJE

NEW BOOBS i TRI NAUČENE LEKCIJE

 

 

Ili kako sam dobila “new boobs”(nove grudi) dva puta u osam godina.

 

Pre 12 godina sam otišla na redovnu godišnju mamografiju. Tada sam imala 46 godina.

 

Od ranih tridesetih sam svakog proleća išla na preglede dojki jer je moja majka imala nekoliko operacija, doduše benignih tumora, u toku svog života.

 

Te 2006. godine me je radiolog dr Pilipović odveo u svoju kancelariju i veoma zabrinutom glasom mi saopštio da on vidi neku „kalcifikaciju“ za koju misli da je vrlo verovatno maligni tumor.

 

Moja prva misao je bila „ali ja redovno idem na godišnje preglede!“ kao da je to način da se spreči bolest, a ne da se otkrije na vreme! Druga misao je bila još luđa jer sam pomislila „ ja nemam vremena za ovo!“ kao da čovek nekada prosto ima vremena da bude bolestan. 

 

Posle magnetne rezonance mi je vrlo „neempatična“ doktorka saopštila tek tako, blaziranim tonom, da je to maligno i da ću imati svoju kosu ponovo za oko godinu dana!!! 

 

Sve mi možete dirati, ali moju kosu NE! Imam samo jaaaako mali Samsonov komples, moja griva je nedodirljiva!

 

Da ne dužim, posle par nedelja kada su me čak vitlali sa nekim grozno velikim iglama za uzimanje isečka da se uradi preliminarna analiza odnosno biopsija vrste tumora, dobijanja drugog stručnog mišljenja itd… Između zakazivanja i otkazivanja operacije…

 

Na kraju svega toga me moja omiljena prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović ubedila da izvadim taj tumor i da idem dalje u svoj život. Od momenta operacije kada je ustanovljeno da jeste maligni tumor do momenta kada se ide na tu famoznu „komisiju za dojku“ prošle su sigurno 3-4 nedelje.

 

U tom periodu sam ja, zahvaljujući činjenici da je moje troje starije dece tada studiralo farmaciju, medicinu i molekularnu biologiju, uspela da istražim sve što se moglo tada pronaći na internetu o raku dojke na stručnim sajtovima kojima su moja deca imala pristup.

 

Na komisiji su mi saopštili da treba da se zračim, da ću proći par tura hemoterapije i da ću bar 7 godina piti neke lekove za inhibiciju hormona zato što su hormoni najčešći uzrok za pojavu takvih tumora.

 

Baš zato što sam imala sve informacije o najnovijim trendovima u lečenju ove grozne bolesti ja sam odbila sve što su mi lekari predlagali jer je to bio protokol koji je u tom momentu bio 25 godina star.

 

Naši dragi doktori su hteli da me leče načinom na koji je savremena medicina to radila u ranim osamdesetim prošlog veka! Izabrala sam, umesto hemije i zračenja, da uradim obostranu masektomiju sa ugradnjom silikonskih proteza. 

 

Tek tada sam bila veoma zahvalna svim sujetnim ženama koje su želele da imaju veće grudi jer bez njih bih umesto rekonstruisanih grudi ostala sa dva velika ožiljka i eventualno serijom operacija za rekonstrukciju tkivom uzetim sa nekog dela mog tela.

 

Dan danas, moji hirurzi dr Dejan Novaković i dr Dejan Miholčić, vlasnici klinike „De“ u Zemunu, pričaju kako sam već pomalo drogirana dok su me gurali u hiruršku salu pretila poprilično uličarskim žargonom da ću im svašta uraditi(!) ako mi naprave prevelike grudi. 

 

Posle 8 godina mi je dr Dragana pronašla, na to malo tkiva što je ostalo opet kalcifikaciju. I opet sve Jovo nanovo.

 

Tada sam opet dobila nove grudi. Kao da imam 18 godina. 😀

 

Tako sam ja izabrala da se nosim sa svim tim i rekla: „I had new boobs!“

 

Posle prve operacije sam promenila ishranu, počela više da se krećem i vežbam i podosta,   poradila na svojoj glavi (iako ne dovoljno), što bi dr Dragana rekla „promenila si telo ali glavu nisi“.

 

Ni drugi put nisam htela da prolazim kroz užase tzv „savremnog“ načina lečenja raka. Odbila sam sve to što više rastura nego leči.

 

Mnogi nisu mogli da shvate zašto sam se opredelila za raznorazne metode pojačavanja svog imunosistema umesto hemoterapije i zračenja, a posebno ne „lekove“ koji inhibiraju rad absorbciju hormona. 

 

Retki su shvatili da sam ja neko ko hoće da živi punim plućima pa makar to bilo samo 2 godine nego da budem pacijent 20 godina. Ti lekovi koje sam trebala da pijem sedam dugih godina a koji nisu mogli da mi garantuju da se rak neće vratiti toliko smanje kvalitet života da ja to sebi nisam želela da priuštim.

 

Doduše, zbog te moje discipline da redovno odlazim na preglede oba puta su ti maligni tumori bili otkriveni jako rano kada se nisu proširili na limfne čvorove i ostale organe.

 

Od momenta kada su hirurzi izvadili te podivljale ćelije iz mene ja sam izabrala da budem zdrava.

 

Oba puta sam zastala i pogledala duboko i dugo svoj život i odabrala šta je prioritet da promenim.

 

-Prvi put sam promenila  telo.

-Drugi put sam promenila glavu.

 

Znam da je ovo možda čak i istrošena tema i da nije naročito zabavna, a možda ni primenjiva u svakodnevnom životu, ali upravo me je taj svakodnevni život doveo u situaciju da stvorim te grozomorne tumore jer su oba bila navodno „incidentna“ izazvana stresom.

 

Ako išta možete iz ovoga da izvučete onda predlažem da zapamtite sledeće:

 

1. Idite redovno na sistematske preglede a posebno za one bolesti od kojih vam boluju roditelji.

2. Vi ste ti koji odlučujete šta ćete uneti u svoje telo pa se to odnosi i na lekove. Jako dobro razmislite i proučite sa svih strana šta su nuspojave lekova koje vam prepisuju i da li ima neki savremeniji manje invazivni način lečenja.

3. Nije dovoljno biti samo u dobroj fizičkoj formi. Jako je bitno (ako ne i bitnije!) u kakvoj ste mentalnoj formi.

 

U nadi da vam se ovo nikada neće desiti pozdravljam vas i odo’ na more.

 

Vidimo se za dve nedelje!

Marijana

Dear Saveta

savetadear@gmail.com

No Comments
Leave a Comment: