KRIVICA, ODGOVORNOST I SMISAO SVEGA PO VIL SMITU I ALBERU KAMIJU

Dear Saveta  Blog   KRIVICA, ODGOVORNOST I SMISAO SVEGA PO VIL SMITU I ALBERU KAMIJU

KRIVICA, ODGOVORNOST I SMISAO SVEGA PO VIL SMITU I ALBERU KAMIJU

 

Na prvi pogled ova dvojica ne idu u isti blog, ali molim vas za samo malo strpljenja pa će vam sve ovo imati smisla do kraja. Bar se nadam.

 

Upravo sam gledala na Fejsbuku kratak video u kojem Vil Smit objašnjava svoje viđenje razlike između krivice i odgovornosti: Krivica i odgovornost.

 

On veoma jasno razgraničava razliku između krivice i odgovornosti na jednostavnim primerima. Vil tvrdi da nije nečija krivica što je odrastao u disfunkcionalnoj porodici sa ocem alkoholičarem koji ih je sve zlostavljao, ali ima odgovornost prema sebi da odluči kako će živeti svoj život i kako će tu strašnu traumu detinjstva preneti u svoj odnos prema, pre svega samom sebi, a onda i drugima.

 

Nije vaša krivica što vas je partner prevario, ali je vaša odgovornost šta ćete uraditi sa tim bolom i razočarenjem i kako ćete živeti svoj život nakon toga.

 

Šta je smisao življenja?, pita se bloger Zat Rana analizirajuću esej, sad već klasika, Albera Kamija, koji i sam traži odgovor na isto pitanje kroz mit o Sizifu koga su bogovi kaznili da večno svakog dana iznova gura stenu na vrh brda, da bi se ona otkotrljala do podnožja, pa je Sizif mora ponovo odgurati na vrh i tako u beskraj.

 

I, gde ja tu vidim sponu, pitate se sigurno!? Meni je jasno kao dan, pa se nadam da ću uspeti da vam prenesem sve isto tako jasno.

 

Momenat kada sam preuzela svu odgovornost za sve u svom životu je istovremeno i momenat kada sam mogla da nađem snagu da oprostim svima koji su krivi za neku muku, tugu, razočarenje ili izdaju u mom životu. Tada sam mogla ponovo da pronađem svoj smisao i sreću.

 

To je takođe trenutak kada sam odlučila da neću da tražim sreću u kratkim momentima između dva dana puna sizifovskog posla.

 

Kami kaže da je Sizif i pored svega mogao da nađe zadovoljstvo i nadmoć u tim trenucima kada je polako silazio niz brdo da bi ponovo odgurao stenu na vrh. On je uspevao da, i pored kazne bogova, pronađe u sebi iskre sreće i pronađe sopstveni smisao.

 

Većina ljudi današnjice vide svoje poslove kao sizifovske, besmislena beskonačna ponavljanja mučnih radnji koje više deluju kao kazne nekih besnih grčkih bogova nego kao posao ili karijera 21-og veka, što je divno predstavljeno u ovom kratkom crtanom filmu: Zakeralo.

 

Kako pronaći smisao i sreću kada vas sutra čeka taj strašni PONEDELJAK i muka živa sve do famoznog PETKA. Čija je to krivica i ko snosi odgovornost?

 

Krivica je suviše kompleksna tema za ovaj blog, ali je odgovornost samo vaša. Za sve. Ama baš za sve.

 

Vi niste krivi ni za političku situaciju, ni za nedostatak dobrih radnih mesta, ali ste odgovorni za ono što imate da ponudite poslodavcima u odnosu na svoje znanje, veštine i kompetencije.

 

Ako vam se ne sviđa posao i trenutna plata i karijera, pitanje je šta ste vi uradili da se ta situacija promeni?

 

Ja sam 4 puta menjala karijeru. Okretala kurs svog broda ovamo ili onamo, ali uvek u nekom drugom smeru. To je značilo učenje nečeg novog, savladavanje novih veština i izgradnju novih kompetencija.

 

Nije bilo lako, ali je bilo neophodno, da bih mogla da prestanem da guram taj kamen koji sam gurala tada beskonačno, svakog dana.

 

Birala sam nešto novo za šta je trebalo i truda i napora da se savlada. Pitanje je bilo samo da li želim nešto drugačije ili sam spremna da polako umirem pod teretom besmislice koja me je tada gušila.

 

Razmislite šta vam je činiti u odnosu na to koliko dugo još treba da radite, ili da živite sa osobom koja vam ne odgovara. Zato sam i u drugom, srećnom braku.

 

Ovde, naravno, ne pričam samo o poslu. Bilo koji segment života koji vas pritiska i vuče nadole treba hrabro promeniti. Što bi rekao mladi guru menadžmenta: „Daj otkaz brzo, daj otkaz često.“ Ja bih dodala: „Okreni se i idi brzo i često dok se ne navikneš, dok te svakodnevica ne zarobi.“

 

Navike su strašne kada postanu vaši tamničari.

 

I da sumiram Vila i Alberta… nemojte tražiti smisao i sreću u retkim trenucima mira između dva besmislena dana.

 

Počnite barem da tražite šta je to što vas može odvesti na novi put. Učite, ulažite u sebe kako biste bili sposobni da preuzmete odgovornost za nove i lepe staze koje imaju bar malo više smisla od onih već pređenih.

 

Budite odgovorni za svoju sreću i svoj smisao!

 

Ako ste sve ovo pronašli, pišite mi kako ste to uradili.

savetadear@gmail.com

Dear Saveta

savetadear@gmail.com

2 Comments
  • Aleksandra
    Odgovori
    8. februara 2018.

    Draga Saveta,
    Obozavam Vase clanke i radujem se svakom novom napisanom.Sto se tice ovog konkretno krivica i odgovornost, vec drugi put u 10 godina ostajem bez posla i postajem polako ali sigurno ocajna…Ne znam kako da oprostim ljudima koji au doveli do toga i krenem f dalje..citam kakk ste menjali karijeru 4 puta i mislim da je i.meni vreme da uradim istu stvar, naucim nesto novo i sve ovo ostavim iza sebe…problem je sto nikako da oprostim i izadjem iz tog pakla proslosti i krivice koji me blokira….hvala Vam na svakom dobronamernom savetu i divni ste, samo tako nastavite.
    Pozdrav
    Aleksandra

Leave a Comment: