KAKO KREIRATI NOVO „JA“ I KAKO SEBI OPROSTITI

Dear Saveta  Blog   KAKO KREIRATI NOVO „JA“ I KAKO SEBI OPROSTITI

KAKO KREIRATI NOVO „JA“ I KAKO SEBI OPROSTITI

 

Ponekada me naučnici oduševe, posebno kada mi saopšte da su otkrili kako mogu samu sebe da kreiram ispočetka svakog novog dana, a da istovremeno sve balaste prošlosti ostavim tamo negde daleko gde im je i mesto.

 

Prema istraživanju dr Ronit Bodneara i dr Dražena Preleca, ako sami sebi signaliziramo novu dobru naviku ona ubrzo postaje deo nas. Dakle, ako ustanemo rano i kažemo sebi: „Ja sam neko ko rano ustaje“,  time samo-signaliziramo ovu novu i poželjnu naviku, a onda ona pozitivno utiče na naš doživljaj sebe i podstiče taj novi imidž koji želimo da izgradimo i pospešuje to novo željeno ponašanje tj. tako kreiramo novo “JA”.

 

Jednostavnije rečeno ako svesno sami sebi čestitamo na tome što smo tako rano ustali veća je verovatnoća da ćemo to i sutra uraditi i započeti stvaranje nove navike.

 

Ona lenja buba od prekjuče koja je spavala svaki dan dokle god je htela i time gubila dragoceno vreme je osoba iz moje prošlosti koja je sada nestala, jer sam ja od juče kreirala ovu novu koja rano ustaje.

 

Hmmm… Bar da je tako lako. Navike su čudo, ali ako osvestimo činjenicu da smo ih mi stvorili onda je logično da možemo da ih i promenimo, zar ne?

 

Da li je moguće da postanemo novo “JA” ako samo sebe potapšem po leđima svaki put kada ne uzmem tu kockicu čokolade ili kada učim španski bar jedan sat dnevno umesto da gledam pse na Instagramu?

 

Ima li nade da o sebi možemo da počnemo da mislimo kao o pobednicima i da promašaje prošlosti ostavimo tamo?

 

Sigurna sam da je odgovor na sva ova pitanja DA! Jedino u šta nisam sigurna je da li je zaista dovoljno samo ono tapšanje po ramenu ili nam je potrebno još nešto. 😉

 

Istorija ja puna bivših gubitnika koji su na kraju izašli iz svega kao pobednici.

 

Uostalom sećam se kada sam na gomilu stavila sve knjige koje sam morala da naučim za maturu. Pošto smo do tada učili samo lekciju po lekciju, zadatak da naučim sve četiri knjige iz jednog predmeta mi se činio kao nemoguća misija, a onda sam pomislila: „Ko je sve maturirao pa valjda ću i ja!“. Posle je na fakultetu bila normalna stvar naučiti knjigu od hiljadu strana.

 

Paralizu, koju sam osećala kada sam prvi put sela za volan tatinog automobila, sam odagnala mišlju: „Ko je sve naučio da vozi pa ću valjda i ja!“

 

Isto se desilo i na prvom poslu, kada sam postala direktor… Ako su toliki ljudi pre mene uspeli zašto ne bih uspela i ja.

 

Voren Bafet kaže da uspešni ljudi kažu mnogo više „NE“ nego „DA“. To je vrlo jednostavno objasniti: svaki put kada sednete za kompjuter da uradite izveštaj, a onda odete na Fejsbuk, vi kažete „DA“ nebitnom surfovanju po statusima ljutih mačaka i istovremeno vi kažete „DA“ neproduktivnom ponašanju. Produktivni su oni koji kažu „NE“ ovakvom traćenju vremena.

 

Svaki put kada uzmete onu kockicu čokolade vi kažete „DA“ tim kalorijama (osim ako nije strašno crna čokolada koja je navodno jaaaako zdrava).

 

Kada spojite ove dve novostečene navike i kažete “NE” tom nečemu što vas drži u mestu i u prošlosti a onda sebe tiho, nečujno potapšete po ramenu i kažete „Ja sam neko ko ne jede te prazne nezdrave kalorije“, eto šanse da stvorite novu naviku i postanete nova i bolja varijanta same sebe.

 

Svaki put kada krenete da kliknete na ikonu Snepčeta umesto na Duolingo (sjajna aplikacija za učenje stranog jezika) kažete jasno „NE” i sledećih sat vremena provedete učeći neki jezik dok sebe tapšete po ramenu govoreći: „Ja sam neko ko stalno sebe usavršava.“ Baš u tom momentu vi postajete pobednik!

 

A prošlost i sve ono na šta nismo naročito ponosni neka ostane tamo u pluskvamperfektu. Ne poznajem nikoga ko nema svoje „bisere“ iz davnih dana. Svi imamo čak one momente kojih kada se setimo stomak nam se veže u svoje neraskidive protivrečnosti. Niko nije bezgrešni anđeo koji nema baš ništa čega bi se postideo.

 

Najveća umetnost je sebi oprostiti i krenuti dalje. Iskreno sebi oprostiti i krenuti dalje kao redefinisano novo “JA”.

 

„Oprostiti nekome ne znači da odobravate kako su vam naneli nepravdu, nego ne dozvoljavate da vas ta nepravda  definiše kao osobu.“  Rejčel Volčin

 

Postoji meditacija za proces opraštanja, a ja sam koristila vođenu meditaciju Džeka Kornfilda u tri faze:

 

1. Opraštanje svima kojima su vas povredili namerno ili nenamerno

2. Opraštanje sebi za sve što ste sebi učinili nažao namerno ili nenamerno

3. Traženje oproštaja od svih drugih kojima ste učinili nažao namerno ili nenamerno

 

Kada sam prvi put uradila ovu meditaciju nisam mogla da prestanem da plačem, a sama nisam neko ko lako ili često plače. Iz mene je izašla bujica svega što sam u sebi dugo držala i nisam bila u stanju da se sa time nosim.

 

Pokušaću da ne zvučim previše melodramatično, ali moram da vam prenesem osećaj olakšanja, katarze prosto, kada sam najzad oprostila sebi na svim stvarima na koje nisam ponosna, a onda i svima koji su me povredili.

 

Od tada sam ja neko ko kaže „NE“ na bilo kakav osećaj krivice ili osude drugih i sebe smatram osobom koja ide dalje i ne dozvoljava da je prošlost drži u šaci.

 

Ovde mislim i na velike nepravde, izdaje i ponavljanje grešaka, ali i na male stvari kao što je ono parče torte od juče. 😉

 

Pokušajte da osvestite neki segment svog života koji je zaglavljen u prošlosti, recite „NE“ starom ponašanju i čestitajte sebi na osobi koja je stvorila novu naviku, novi model ponašanja.

 

A pre svega oprostite sami sebi i kreirajte novo „JA“ na koje čete biti ponosni.

Dear Saveta

savetadear@gmail.com

2 Comments
  • 5. aprila 2018.

    Cek cek, ako sam rekla „DA“ ovom clanku koji me upucuje u to kako da ne trosim vreme i da kreiram svoje novo „JA“ na koje sam ponosna… A trebalo bih da radim… Da li je to dobro ili ne?

Leave a Comment: