CRVENA ILI PLAVA PILULA?

Dear Saveta  Blog   CRVENA ILI PLAVA PILULA?

CRVENA ILI PLAVA PILULA?

Izaberite pilulu (mozgalica)

Crvena pilula – Vratiti se u desetu godinu života sa svim znanjem koje imate sada

ili

Plava pilula – Imati pedeset godina i deset miliona dolara

Koju pilulu biste vi izabrali?

 

Naravno da je to veoma relativno, jer kada sam pitala mog oca koji je zašao u 87-u godinu, odgovor je bio jednostavan: imati 50 godina za njega znači biti mlad i čio. Za moju decu imati 50 godina predstavlja početak starosti.

 

Ja sam odmah izabrala crvenu pilulu!

 

Ja uvek biram crvenu pilulu koja predstavlja istinu i suočavanje sa njom, dok plava znači blaženstvo iluzije i svega nestvarnog.

 

Ali, da se vratim onome što sam zapravo htela da kažem u ovom blogu.

 

Crvena pilula me, u ovom slučaju, vodi nazad u peti razred osnovne škole kada sam se sa roditeljima vratila iz Australije u kojoj smo do tada živeli dve godine. Tada to baš i nije bila svakodnevna pojava, a u pitanju je davna 1970. godina.

 

Bila sam toliko drugačija da nisam mogla lako da se uklopim u stari razred u koji sam se vratila.

 

Prva stvar koju bih promenila sa današnjim znanjem bi bila da me bude baš briga za to kako me drugi vide jer je sve to prolazno i nebitno.

 

Druga stvar koju bih uradila bilo bi besomučno učenje jezika, matematike, fizike, hemije i biologije.

 

Umesto na društveni smer u gimnaziji išla bih na prirodni smer. Ne bih išla za društvom iz osnovne.

 

Upisala bih elektrotehniku, a ne pravo.

 

Bavila bih se tehnologijom, koja mi je danas hobi, kao svojom profesijom. I to segmentom koji pomaže ljudima da žive bolje i lepše, i zdravije, na čistoj planeti Zemlji.

 

Mnoge luzere, koje sam šlepala, bih ostavila tamo gde sam ih i našla. Bez izuzetka, bili su mentalni i emocionalni vampiri, pa na njih više nikada ne bih trošila svoje vreme ni energiju.

 

Okružila bih se samo boljima od sebe. Ljudima od kojih bih mogla nešto svakog dana da naučim.

 

Celog života sam tražila mentora čisto instiktivno. Sada je svet uspešnih opsednut baš time – pronaći mentora za fazu života u kojoj se nalaziš, jer ni oni nisu za sve segmente bitisanja podjednako dobri.

 

Pravog mentora u ovom životu, na svoju žalost, nisam našla. Bilo je tu nekih malih lepih epizoda sa interesantnim i sposobnim ljudima.

 

Sa ovim znanjem znala bih dobro kako da prebrodim ljubavne jade i poraze. Sigurna sam da na njih niko nije imun i da, i sa ovim iskustvom, ne bih uspela baš skroz da ih izbegnem.

 

Sto posto sam sigurna da ne bih rastezala neke veze u nadi da će se on „popraviti“ ili promeniti.

 

Sada znam da to nije moj posao, a i da je nemoguća misija, jer je apsolutna istina da jedino možete menjati sebe, a drugima se može pomoći da se menjaju tek kada su sami za to spremni i kada zatraže pomoć.

 

Volela bih svoju decu još jače i bolje. Imala bih kuću na selu sa mnogo životinja, a posebno pasa.

 

Znala bih kako da se nosim sa najvećom zamkom današnjice, a to je razlika, ogromna razlika, između unutrašnjeg zadovoljstva i dostignuća, tj. uspeha. Jedno drugo ne isključuje, ali u današnje vreme cilj je ovo drugo – biti uspešan po svaku cenu i imati šta prikazati drugima kao dokaz sopstvenog dostignuća.

 

Vrlo je jednostavno razlikovati ljude kojima je bitno ovo prvo – unutrašnji mir i zadovoljstvo – od onih kojima je uspeh jedini cilj.

 

Prvi odaju mir i stav zadovoljnih ljudi zahvalnih na sve što imaju. Prosto se dobro osećaju u svojoj koži. Oni emituju istinsko samopouzdanje u traganju za ostvarivanjem svog cilja a to je iskonska želja da istraže same sebe.

 

Dok ovi drugi, uspešni, emituju samopouzdanje zasnovano na egu ukorenjenom u ličnom dostignuću i trofejima koje su osvojili, koje mogu svima da prikažu.

 

Ovi prvi imaju želju da daju i pomažu drugima, dok ovi drugi/uspešni samo paradiraju u firmiranoj odeći, vozeći svoje nove skupe ljubimce dok se sa naslovnih stranica osmehuju sedeći u zlatnim foteljama.

 

Nadam se da ste i sami svesni odakle dolazi vaš osećaj samopoštovanja, iznutra ili spolja?

 

Dakle, da sumiram…

 

Ne bih se bojala samoće, učila bih i učila i učila, volela, volela i volela jer je to jedino zašto smo ovde.

 

Nadam se da bih postala ispunjena i kompletna osoba koja bi onda našla takvog istog, i sa njim uživala u vremenu koje bismo imali na ovoj planeti.

 

Jer kako kaže izreka Aboridžina:

 

„Mi smo svi gosti u ovom vremenu i na ovom mestu. Mi samo prolazimo. Naša svrha je da posmatramo, učimo, rastemo, volimo… i onda se vratimo kući.“

 

Koju bi vi pilulu izabrali?

 

Pišite mi 😀

savetadear@gmail.com

Dear Saveta

savetadear@gmail.com

No Comments
Leave a Comment: