Da se razumemo, nisam nikako protiv građenja karijere. Naprotiv. Moja poruka je da sve treba raditi sa merom, imati jasne priotitete i ne dozvoliti da vas izrabljuju zato što ste savestan, predan i odan radnik. Naučite da cenite sebe i znajte da će vas tada...
Skoro svi znaju da ostave dobra prvi utisak – osmeh, čvrts stisak ruke kod rukovanja…uspravno držanje i topao glas, otvoren stav i vidljive ruke. Ipak, najteže je ostaviti trajan utisak. Vaš posao na intervjuu jeste da ubedite onog ko vas intervjuiše da ste vi ti koji ste...
Ležite u krevetu i hiljaditi put preživljavate događaj od danas, juče, prošle nedelje… Ispočetka, kao na beskrajnoj traci analizirate, premotavate i istovremeno sebe proklinjete zbog nekog poteza, postupka ili izrečene misli… Znajte da niste jedini, niti ste sami u tome. U onoj pametnoj knjizi iz prošlog bloga...
Umanjivanje vaših zasluga i njihovo deljenje sa timom je još jedan u nizu „ženskih“ grehova kao da se bojite da ne ispadnete arogantne i hvalisave. Više se brinete da posao bude urađen kako treba nego kako da „menadžujete“ svoju karijeru, jer, bože mili, neko će sigurno...
Molila bih majku prirodu da mi u sledećem deljenju, osim tela Eli MekFirson i pameti Elona Maska, Vorena Bafeta i Stiva Džobsa dodeli i drage pitome oči. Ove sadašnje oči koje imam, a koje ljude masakriraju u trenu, ne bih više da nosam iznad nosa...
Moja prva misao je bila „ali ja redovno idem na godišnje preglede!“ kao da je to način da se spreči bolest, a ne da se otkrije na vreme! Druga misao je bila još luđa jer sam pomislila „ ja nemam vremena za ovo!“ kao da...
doslovce ubija. 90% stvari kojih se plašimo ili zbog kojih brinemo se nikada ni ne dese. Pa zašto onda trošiti vreme i emocije na tako teške i neproduktivne misli? Jedini način da se prevaziđe stah je da ga osvestite, date mu ime i pustite ga da ide...
Znam da smešno zvuči, ali probajte! Pokušajte da se zahvalite svom rođenom telu kada se uspešno usprotivi nekog groznoj infekciji ili virusu, kada zaceli rane posle povrede i napravi novu kost kada je vi polomite. Ta naša tela su stvarno čuda prirode kada pomislite koliko stotina...
Najviše su me nervirali glupavi a vredni. Ti su bili u stanju da naprave najveću štetu. Malo manje su me nervirali pametni a lenji, jer od njih, kada ih malo čovek potera, može da dobije pravi kvalitet. I, da se ne lažemo, nikada nisu mogli...
“Ne prestaje da me čudi činjenica da svi mi volimo sebe najviše, ali nam je bitnije mišljenje drugih nego naše mišljenje o sebi samima.” Meditacije Markusa Aurelijusa ...